Мања слова Већа слова РСС

Закон о слободи вјероисповијести

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

Питајте потпредсједника Владе

>

Дигитално друштво као прилика за све грађане

Потпредсједник Лазовић за магазин Дипломацy&Цоммерце

Потпредсједник Лазовић за магазин Дипломацy&Цоммерце
Датум објаве: 12.07.2016 13:35 | Аутор: МИДТ

Испис Штампај страницу


Дигитално друштво као прилика за све грађане

Поред страних директних инвестиција, туризма и великих инфраструктурних пројеката, Црна Гора је веома посвећена изградњи информационог друштва и телекомуникација као подршке постојећим платформама развоја али и новим могућностима свеобухватног друштвеног развоја.

"Бројни развојни пројекти које Црна Гора реализује у туризму, пољопривреди и енергетском сектору су основа будућег економског раста и отварања нових радних мјеста. Развој информационог друштва, примарно заснованог на доступности броадбанд интернета, подудара се са тим аспирацијама и сматра се темељем развоја дигиталне економије и даљег раста БДП-а" – истакао је Вујица Лазовић, потпредсједник Владе Црне Горе и министар за информационо друштво и телекомуникације.

1. Шта су кључни фактори који доприносе привредном расту Црне Горе који је доста бољи од регионалних и европских трендова?


Раст црногорске економије од 3,2% у 2015., иако испод наших очекивања, био је медју највишим у региону, превазишао раст економије еурозоне од 1,7% и свјетски који је износио 3,1%. Генератори раста црногорске економије су стране директне инвестиције које су расле 75% и кредити који су започели узлазну путању након константног пада од почетка свјетске економске кризе. Што се тиче привредних сектора, највећи утицај имају туризам и њему комплементарни сектори и производња електричне енергије. Годину 2015. карактерисао је велики број сунчаних дана што је ишло у прилог расту прихода од туризма од скоро 20%, али утицало на пад производње електричне енргије од 6% јер двије трећине долази из хидро-енергетских извора.

2. Како сте задовољни тренутним стањем у вези са великим развојним пројектима који су у току у Црној Гори?


Имајући у виду нестабилну политичку ситуацији у Европи и свијету и колико она може да утиче на спремност инвеститора да улажу, можемо бити и више него задовољни реализацијом развојних пројеката у Црној Гори. Код већине њих, све иде по плану. Ту првенствено мислим на започете као што су изградња ризорта на Луштици и Кумбору, подморског електропреносног кабла, изградња неколико великих хотела са четири и пет звјездица. Иако изградња аутопута није започета крајем 2015. године, ову годину смо започели са завршеним припремним радовима и почетком изградње приоритетне дионице. Ускоро ће бити потписани уговор за иградњу другог блока термоелектране у Пљевљима. Иако нису појединачно велике, инвестиције у пољопривредне капацитете и производњу су развојног крактера и веома битне за унапредјење укупне прерадјивачке индустрије и извоза и компелемтарни туризму. Лично, волио бих да видим још пројеката како улазе у фазу реализације, посебно оних који директно или индиректно значе отварање радних мјеста и ангажовање производних капацитета, мијењајући структуру црногорске економије у правцу мање зависности од временских услова.

3. Шта преговоре о градњи великог енергетског објекта другог блока Термоелектране ТЕ у Пљевљима, чини посебно захтевним?


Ово је пројекат са више сложених аспеката и у фази планирања и припреме морао се израдити читав сет докумената који дефинише правне, техничке и економске елементе. Додатно, овако велики пројекат изискује сарадњу на више нивоа, и подржан је од стране Владе Црне Горе и Владе Републике Чешке кроз механизам Међудржавног споразума који ће бити закључен.

Имајући у виду да ће Електропривреда Црне Горе бити инвеститор пројекта, посебно је захтјевно и обезбјеђење оног дијела новца који компанија нема и за који се преговара о повољном кредиту. Позната је чињеница колико су банке рестриктивне па је било неопходно пружити много детаља како би се олакшао процес одлучивања. С тим у вези, и Студија изводљивости је рађена конзервативно како би се створиле претпоставке да банке у што краћем року одобре средства и тиме се обезбиједи конструкција са реалним изворима и трошковима финасирања. Пред преговарачким тимовима био је и захтјеван посао усаглашавања техничке спецификације водећи рачуна о технолошком напретку, еколошким стандардима, енергетској ефикасности и економској исплативости пројекта. Један од изазова ће бити и улагање у Рудник угља Пљевља и његов даљи развој имајући у виду да је је угаљ кључни торашк у производњи електричне енергије.

4. Како се планови из домена изградње информационог друштва уклапају у ове развојне планове Црне Горе?

Развојну основу информационог друштва у Црној Гори представља броадбанд инфраструктура. Неопходна су улагања у овај сегмент и заједнички рад свих укључених страна, државе и оператора, како би универзалност брзог широкопојасног интернета постао стандард у Црној Гори. Без адекватне инфраструктуре, што су показала бројна истраживања, нема неопходног импулса за напредак дигиталне економије и, самим тим, нема неопходног раста БДП-а који потиче директно из улагања у броадбанд. То је и разлог из којег смо у овом сегменту зацртали себи високе циљеве, на које нас, уосталом, обавезује и Дигитална Агенда за Европу. Осим тога, као туристичка дестинација, Црна Гора ради и на другим пројектима везаним за интернет приступ, попут пројекта Wирелесс Монтенегро, који омогућава грађанима и посјетиоцима бесплатан приступ на јавним локацијама, што нас чини конкурентним у једном смислу који је доста важан с обзиром на то у коликој мјери је интернет постао основна људска потреба. Наш план је да, са интернет приступом као базом и дигиталном економијом као надградњом, учинимо Црну Гору отвореним, дигиталним друштвом у којем све друштвене групе могу да профитирају од коришћења савремених технологија. У том контексту, желимо да превазиђемо дигитални јаз и остваримо пуни друштвени потенцијал, будући да савремене технологије отварају могућности стварање једне нове врсте социјалне једнакости. Готово сва истраживања показују колико свијет данас губи – и у материјалном и нематеријалном смислу – од неукључивања свих друштвених група у развој дигиталне економије. Географске и демографске карактеристике омогућавају Црној Гори да у овом погледу оде корак даље од осталих, што истовремено представља обавезу за нас – едукација и оснаживање грађана и бизниса су кључни корак у правцу изградње дигиталне економије.

5. Шта су у том погледу амбиције Министарства за информационо друштво и телекомуникације до 2020.?


Наше амбиције су, по различитим програмским сегментима и циљевима, изложене у цјелости у новом стратешком документу – у “Стратегији развоја информационог друштва Црне Горе до 2020.”. Ово је трећа стратегија тог типа, која се природно надовезује на акционе линије минулих стратегија, уважавајући развојни оквир који смо достигли, заједно са амбициозном и свеобухватном перспективом будућности. Њен општи оквир – инфраструктура, безбједност и дигитална економија – представља окосницу наших планова. У складу са тим, може се рећи да смо чврсто ријешени да створимо напредну инфраструктуру, безбједан национални информатички амбијент, ојачан административним и институционалним капацитетима, и да на тој бази градимо дигиталну економију кроз е-сегменте које смо препознали у документу. Основ развоја привреде су мала и средња предузећа, са старт уп и спин офф компанијама у фокусу. Овдје смо на самом почетку, и будући да још увијек нијесмо задовољни нивоом коришћења могућности интернета и технологија од стране бизниса, ово је у дијелу дигиталне економије наш најкрупнији задатак. Бизниси морају са своје стране препознати те бенефите, а наше је да им то омогућимо како кроз едукацију тако и кроз стварање повољног развојног амбијента. У дигиталној економији не постоји више готово ништа што је само локално и ограничено, и сматрам да нас прави развој чека онда када то црногорски бизниси и сами препознају. Ту су и бројни други задаци, који у много већој мјери зависе од саме државе – развој е-управе, е-здравства, дигитално укључивање маргинализованих група, и посебно велико питање е-образовања. Оно што бих посебно издвојио је развој људског капитала – трудили смо се да у новом документу покажемо да су људи и идеје кључ дигиталне економије. Нама су потребни стручњаци са једне, и напредни корисници-грађани са друге стране. Планирамо да учинимо све како бисмо створили амбијент за развој и једних и других дигиталних вјештина.

6. Колико сте задовољни развојем телекомуникационог сектора и шта су ту кључни изазови у наредном периоду?


Црна Гора је достигла завидан степен развоја телекомуникација, и по многим рјешењима која се свакодневно примјењују, лидер је у региону. ИЦТ сектор у Црној Гори је добро развијен и конкурентан је на регионалном нивоу, прије свега захваљујући постојању снажних телекомуникационих оператера са страним капиталом. Тзв. „Ц“ сегмент (комуникације) ИЦТ сектора један је од замајаца црногорске привреде са око 300 милиона еура годишњег промета.

Броадбанд приступ интернету омогућава грађанима и предузећима да комуницирају и производе на бржи и ефикаснији начин. Од изузетне је важности да Црна Гора своје напоре усмјери на обезбјеђивање убрзаног развоја електронских-комуникационих мрежа и услуга, услове за здраву конкуренцију на тржишту, економичност и увођење нових технологија и услуга у овом сектору, као и примјену међународних стандарда и принципа.

Црна Гора је препознала значај информационо-комуникационих технологија за сопствени прогрес и овој области посветила је велику пажњу, издижући је на ниво приоритета у својим развојним плановима. Посебно се пажња посветиа развоју информационо-комуникационе инфраструктуре, електронских сервиса, као и промоцији информационо-комуникационих технологија.

У јулу прошле године је успостављен први ИXП у Црној Гори, у сарадњи са ИТУ-ом, а сарадња је успостављена И са Свјетском банком на пољу анализе стања броадбанда у земљи И могуцностима његовог развоја. Исто тако, Имајући у виду да почетком 2017. године истичу одобрења постојећим операторима, као и да се након гашења аналогног сигнала, 17. јуна 2015.године, ослободио спектар дигиталне дивиденде, у поступку је аукција за додјелу спектра. Агенција за електронске комуникације и поштанску дјелатност Црне Горе, као национално тијело за управљање радио-фреквенцијским спектром, спроводи поступак јавног надметања за додјелу одобрења за коришћење радио-фреквенција из опсега 800 МХз, 900 МХз, 1800 МХз, 2 ГХз и 2,6 ГХз за реализацију јавних мобилних електронских комуникационих мрежа.

Подстицање инвестиција за развој фиксних и мобилних комуникационих мрежа, као и валоризација телекомуникационе инфраструктуре у државном власништву задаци су на којима се предано ради. Њихова реализација гарантује да ће сектор електронских комуникација и даље бити стуб развоја црногорске економије и значајан сегмент бруто домаћег производа (БДП). Раст бруто друштвеног производа се остварује и развојем широкопојасног приступа, који ће са друге стране утицати на продуктивност рада, запосленост, али и побољшаване ефикасности рада јавног сектора.

Сва правна регулатива, којом се дефинише ова област, усклађена је са оном која важи у земљама чланицама ЕУ, чиме су створени основни предуслови за развој ИЦТ сектора, а врло пажљиво и предано се ради на стварању што повољнијег амбијента за развој тржишта телекомуникација, што резултира изузетно интензивним развојем овог сектора у нашој држави.
Изазов за скорију будућност је да Црна Гора буде високо развијено информационо друштво, у којем ће ниво примјене информационих технологија бити на нивоу земаља чланица Европске уније, а то се првенствено постиже уколико остварујемо циљеве из Дигиталне агенде за Европу која је прва од седам кључних иницијатива предвиђених програмом Стратегије Европа 2020. Приоритетна подручја дјеловања ове Агенде, на нивоу ЕУ, су између осталог-побољшање интероперативности информационих и комуникационих производа и услуга, подстицање повјерења и сигурности на интернету, осигурање пружања знатно бржег приступа интернету, даље улагање у истраживање и развој, побољшање дигиталне писмености, знања и е-инклузије, примјена информационих и комуникационих технологија у рјешавању кључних изазова друштва, као што су климатске промјене, повећање трошкова здравствене његе и сл., што ће бити И наши циљеви развоја у наредном периоду.

7. Колико је Црна Гора у стању да одшколује стручњака у ове две врло захтевне области?

Капацитети Црне Горе су у овом дијелу тренутно доста ограничени. Постоји низ студијских програма који школује инжињере информатике, како на државном тако и на приватним универзитетима, али они само једним дијелом задовољавају потребе тржишта. Студијски програми су шаролики, неуједначени и разуђени, и не прате образовне трендове у овој области. Ова чињеница је посебно наглашена у новом стратешком документу. Такође, посебан проблем представља курикулум у основном и средњем образовању, који не одговара на захтјеве доба, будући да се информатички предмети касно уводе, да њихов статус као изборних предмета није задовољавајући, да их нема довољно и да нијесу на адекватан начин конципирани. Ово је задатак који мора укључити више актера, нарочито у тренутку када се у напредним економијама потреба за информатиком више и не доводи у питање, већ се њен ниво укључивања у наставу константно унапређује, и програмирање постаје полако ђачка свакодневица. Најприје морамо промијенити став који јавно мњење има према дигиталним вјештинама, и мора се разумјети да нам нијесу довољне само основне вјештине. Оне су већ ствар базичне писмености. Напредне вјештине и експертиза су кључ прогреса, због просте чињенице да напредак технологија, који је муњевит, захтијева и напредак људи и вјештина. Како на глобалном, тако и на локалном плану, људи морају да се развијају истим темпом као и технологије. Црна Гора у том смислу и касни и ми овдје немамо избора осим да стратешким одлукама пренебрегнемо проблем и ухватимо корак са временом.

8. У склопу обележавања десет година независности Црне Горе обележена је и осмогодишњица националног домена .ме. Како одржати атрактивност овог својеврсног националног амбасадора Црне Горе?

За глобално тржиште домена, у овом тренутку, са сигурношћу можемо рећи да је тржиште савршене конкуренције. ИЦАНН-овим гТЛД програмом, од октобра 2013. године, лансиран је 1.051 генерички домен највишег нивоа (гТЛД) и овом динамиком планирано је ослобађање још 349 гТЛ домена, што укупно даје 1.400 нових генеричких домена на глобалном тржишту. Када том броју додамо 253 државна кода домена највишег нивоа (ццТЛД - цоунтрy цоде Топ Левел Домаин) и 22 генеричка домена који су постојали и прије покретања ИЦАНН-овог програма лансирања 1.400 нових генеричких домена највишег нивоа, имамо испуњене све предуслове на којима почива модел савршене/потпуне тржишне конкуренције, гдје је неопходно уложити велике напоре да би се одржала атрактивност било којег домена, како генеричког тако и државног кода домена највишег нивоа.
Стратегија позиционирања .МЕ домена као својеврсног интернет амбасадора Црне Горе у свијету и диференцирања у односу на све брже растући број домена највишег нивоа, темељи се на персонализованом приступу интернет корисницима. Активном промоцијом домена .МЕ, тачније директним обраћањем интернет корисницима, створена је јака база .МЕ корисника. Овај начин промоције има првенствено едукативни карактер, у којем приказивањем добрих примјера коришћења .МЕ домена дајемо основу за нови садржај на домену. Такође, овај приступ је нешто што је комплетну индсутрију домена покренуло у смјеру људскости и хуманости у дигиталном свијету. Домен .МЕ смо промовисали као средство које ће помоћи крајњим корисницима да презентују своје посебности и јединствености у дигиталном свијету. Домен .МЕ се на овај нацин позиционирао као најличнији домен и сигурно ће у будућности остати тако, без обзира на убрзано растућу конкуренцију.
Поред персонализоване интеракције са интернет корисницима, односно оне-то-оне маркетинга, Развојним програмом успоставиљена је сарадња са интернет гигантима као што су Фацебоок, Yахоо, Wордпресс, Универсал Пицтурес, Гоогле, Тхе Неw Yорк Тимес, АлиБаба, Навер и др, што доприноси кредибилитету на основу којег ће домен “.МЕ” и у будућности генерисати раст на глобалном тржишту. Надаље, остварена је сарадња са 237 акредитована регистрара који, заједно са својом продајном мрежом, представљају и нуде домен .МЕ интернет корисницима из преко 200 земаља широм свијета. Иако је црногорски домен .МЕ међу најмлађим државним кодовима домена највишег нивоа, исти је остварио изванредан успјех на глобалном тржишту по броју регистрација и по квалитету садржаја, управо због добре стратешке орјентације и успјешне политике управљања јединственим двословним кодом наше државе. Упркос оштрој конкуренцији на глобалном тржишту домена, .МЕ интернет екстензија се високо котира и заузима завидну позицију, како међу државним тако и међу генеричким кодовима домена највишег нивоа, док се због своје посебности сврстава у групу генеричко-државних кодова домена највишег нивоа (гццТЛД).

Линк ка оригиналном чланку: хттпс://иссуу.цом/цолорпрессгроуп/доцс/монтенегро_2016_wеб